Насеље Фејертелеп (мађ. Фејхéртелеп-Пусзта) основано је 1892. године. Досељеници су, претежно Немци, Мађари и Румуни, добили на дар првобитно један насељенички део од 7 јутара винограда, 7 јутара оранице, пола јутра баште и око 7 јутара пашњака. Године 1919. спајањем два насеља, Сандорф и Фејертелеп, настаје Шушара, село војвођанског типа. Име је, према записима, добило по врућини у летњем периоду и суши (од речи суша). Село се налази на северозападном, а више централном положају Делиблатске пешчаре и данас броји скоро 400 становника.

Како је главни проблем села био снабдевање водом, 1900. године избушен је бунар дубине од скоро 200 м и пуштена је у погон ветрењача за испумпавање воде, наручена у Дрездену, а конструктори су били Французи, тачније Ајфелов пројектни биро.

Делиблатска пешчара или Европска Сахара, како је неки називају, највећа је пешчара у Европи. Захвата југоисточни део Баната, и представља хомогену целину пешчаних наноса на целом подручју простирања. Одликује је изузетно изражен дински рељеф и очувана пешчарско-степска и шумска вегетација.

Овде се од давнина развијала специфична флора и до данас је констатовано преко 900 разних врста биљака од којих су одређене врсте заштићене. То су велика саса, банатски божур, степски божур, гороцвет, ковиље као и многе друге биљке - лековите, ароматичне и медоносне.

Животињски свет Делиблатске пешчаре одликују пешчарски инсекти и врсте степских станишта: текуница, слепо куче и степски скочимиш. У шумским стаништима значајно је стално присуство вукова, јелена, срна, лисица и дивљих свиња. Од птица, пописано је до сада око сто врста станарица.

Посебно су атрактивне пчеларица и ласта брегуница због свог специфичног начина гнежђења у издубљеним јамама у пешчаним динама.

Љубитељи лова, биолози, посматрачи птица, планинари и сви остали заљубљеници у природу имају све видове рекреације кроз шетњу, џогинг, бициклизам и остале видове излетничког, ловног, винског и гастро-туризма и да уживају на свежем ваздуху и лепотама Шушаре и околине.