Залагањем оца Трајана Опрее, др Петреа Шпенијаге, и уз обилну финансијску подршку неколико ктитора, 1911. године почела је изградња цркве према плановима архитекте Димитрија Боитара. У украшавању храма учествовали су сликар Виргил Симонеску, вајари Нистор и Јосиф Босиок и клесар Јоан Воина.
Инспирисана углавном византијском сакралном архитектуром, црква има специфично крстасто решење које је теже уочљиво у основи и унутра. Сликовитост фасада на којима се појављују кровне круне од зубаца тестере, слепи лукови, рампе додатно је наглашена полихромијом грађевинског материјала, односно смењивањем жуте и црвене клинкер опеке.
Службу освећења је 23. маја 1913. године, на празник Вазнесења Господњег, одслужио епископ карансебешки Мирон Кристеа.