Име нашег града према писаним траговима први пут се појављује пре скоро шест векова, далеке 1427. године у облику ПОДВРШАН.

Прва насеља јављају се у неолиту, у доба глачаног камена о чему сведоче археолошки налази. Људска насеља добијају сталнији карактер доласком Словена (позни средњи век) у ове крајеве, а пре њих овде су боравили Кимерци, Трачани, Келти, Скити, Дачани, Римљани, Сармати, Гепиди, Авари и други.

Данашњи симбол града, Вршачка кула, настао је у првој половини 15. века у време Угарске власти. Поједини извори говоре да је трврђава подигнута на месту староримске куле осматрачнице. Подигао је Ђурађ Бранковић после пада Смедерева за одбрану од Турака.

Турке је из града протерао војсковођа Еуген Савојски 1716. године, чиме је отворио нову епоху у историји града. Вршац улази у састав Тамишког Баната.

Од 1717. године у ове крајеве стижу групе колониста из Немачке, Француске, Италије и Шпаније, првенствено виноградари. Истовремено у Вршац се сливају многи досељеници из Србије, прветежно занатлије и трговци, Срби и Цинцари. Град 1804. год. Добија Тржишну повељу Фрање II.

У 20. Вршац је ушао као град са 25.000 становника и са доста развијеном малом индустријом, снажном трговином и обновљеним виноградарством. По избијању I светског рата, статус српског становништва се изменио, многи угледни Срби послати су у прогонство. У граду су престали да излазе листови на српском језику.

Односи међу народностима, посебно Србима и Немцима, у граду почињу да се заоштравају са појавом фашизма у Немачкој. Неколико дана по ослобођењу града у Вршац стиже и део Главног штаба народноослободилачке војске на челу са врховним командантом - Јосипом Брозом Титом, одавде се командује борбама за ослобађење Београда. Вршац са патином дуге и бурне прошлости спремно је закорачио у нови миленијум. Данас, као и у већем делу своје прошлости, Вршац са околином представља мултинационалну средину у којој се поштују права човека без обзира на верску припадност.